Po prvi puta u životu sam išel vu klet u Glogovcu, to vam je mjesto dost blizu Koprivnice. Iskreno rečeno s obzirom da sam ja bliže ovoj prigorskoj, kalničkoj brdovitoj strani od te naše ravne Podravine nisam preveč, kaj se tiče brega, očekival. Ali....
Kao prvo jedva sam se s autom vu breg popel jer je staza bila grdo opasna i ak nisi dobrano pazil i fletno manevriral mam si mogel biti vu jarku. Pri samom usponu smo ja i moj suputnik Darko Pernjak, komentirali da se tud doma nije baš zdravo opčinjen dobrim vinom voziti.
Popeli se mi na taj breg i gle čuda, klet od Davora Rajšela baš onak kak bi naše najlepše oči htele vidjeti. Topla za dušu, lepa, zrihtana na starinski sam tak, puna dobrih pajdaških želja tak da se nema druge nego mam i na prvu opustiti i uklopiti. I opustili smo se i uklopili, a kak i ne bi kad su tu vladali još neki jaki aduti. Dobro vinčeko, fina klopica i pogled... pogled kojega još s osmijehom i vu snu senjam.
Usput da rečem da smo imali i zestanka i to na takaj isto lepu temu.
Davor i njegovi Bilogorski renđeri su otprli književni, ali i foto natječaj na temu "Konj", a mi koji smo došli smo bili žiri koji je pridošle radove trebal ocjeniti i zbrati pobjednike.
Za književni dio su bili zaduženi Darko Pernjak, književnik iz Koprivnice, Zdravko Mihevc, direktor Turističke zajednice Koprivničko-križevačke i Josip Petrlić Pjer, pjesnik i pisac iz Križevaca.
Za foto su glavnu strućnu riječ imali Mirko Hanžekovic i njegov kolega (zaboravih ime).
Odelali smo mi te završne radove, jer smo već prije doma sve to lepo iščitali,i donesli konačni sud zadovoljni kaj je došlo puno radova i dost njih je zadovoljavalo kvalitetom.
Kao što to inače biva i poslije službenog dijela da bi bili sigurni da smo donesli najpoštenije odluke, o njima smo nastavili raspravljati na terasi uz klopicu.
Svemu lijepom dojde kraj pa smo se tak i mi morali razići, ali s time da nam je na odlasku domačin moral obečati da nas bude opet zval.
Gdo na tom bregu nije bil, nek se obavezno navrne.
Nema komentara:
Objavi komentar