Objavio 2013. u svojoj knjizi "I ja sam tu"
Vele ljudi da ak nemreš
zaspati, ti dečec lepo broji ovce. I ja nemajući drugog izbora, jer ponoć je već davno prošla,
a mozak dela niti mešalica, počnem brojiti ovce. Prvo se nisam mogel odlučiti
jer bum brojil samo bele ili samo crne, ili da brojim bele pa svaka deseta da
bu crna. Na pamet su mi padale još razne i razne kombinacije. Nakon pol vure sam
skužil da to ni važno i da bum ipak brojil samo bele.
I tak počnem: jedna ovca, dve
ovce, tri ovce, četiri ovce, 15 ovaca, 39 ovaca, 75 ovaca, 124 ovce i tak sam
se uživel u brojanje ovaca da nisam ni primetil da su mi ovce broj jedan, dva i
tri već zadremale. Vidim da još nisam zaspal te čvrsto i odlučno nastavim i dalje
brojiti: 545. ovca, 778. ovca, 999. ovca. Kod te me neki ushit vlovil jer ni
malo, sad bu došla i tisućita. Nije me to preveč jako omelo, već furam dalje: 1234.
ovca, 1432. ovca, 1678. ovca i opet se vlovim u mislima kak' sigurno već imam
najveće stado ovaca u Lijepoj Našoj. Koliko mi bu sad trebalo pastira da ih
čuva? Koliko livada za ispašu? Ko bu sve te ovce podojil, gdo bu sireve slagal,
tržil?
Lijepo, ja sve te probleme
riješim, zaposlim ljude, nađem ispašu i tržište za prerađevine te uredovno
nastavim dalje brojiti: 2226. ovca, 3900. ovca i sve polakše i tiše dojdem i do
4011. ovce.
Pak mi vrag ne da mira pa se zapitam:
“A kaj će meni toliko ovaca?“
Sigurno ih imam već preveć!
„Vidiš“, velim sam sebi u
bradu ponosno, „Drugi godinama malo-pomalo stvaraju gospodarstva dižući razne
kredite i delajući ko ludi, a ja začas, bez pol muke i bez poticaja, sam postal
najveći poljoprivrednik u Hrvatskoj.
Tak zadovoljan i pun sebe nisam
ni primetil da su mi pozaspale ovce, pozaspali pastiri, pozaspali psi goniči pa
kud da još i ja zaspim i da ostanem bez ičega? Nis' lud, jer ak' hoćeš nekaj
stvoriti, nema spavanja!
Nema komentara:
Objavi komentar