Milanovi soneti

25.03.2015. Srijeda. Još jedna večer koju sam odlučio svjesno provesti u srcu Podravine, u Koprivnici. Razlog je bio i više nego poticajan jer sam išao na

promocija zbirke kajkavskih soneta 

MILAN FRČKO

"POPLUN OD DEŽĐA"

i gdje sam i ja kao prigorec dobio mogućnost da recitiram podravski KAJ.

Iskreno govoreći, radovao sam se ovom druženju sa  kajkavskim sonetima, ali i sa svojim tamošnjim članovima udruge KUPP i prijateljima.
U prostoriji knjižnice i čitaonici Fran Galović okupilo se podosta ljubitelja lijepe pisane riječi i promocija je mogla početi.
Ulaz u sam program bio je izvrstan, a za to su bile krive članice ženskog vokalnog sastava KUD-a Podravka koje su nas svojim glasovima zarobile odmah na prvu.
Program je vodio Radovan Knežević dok je za recenzijski dio zbirke bila zadužena Željka Lovrenčić unijevši u svoje izlaganje puno emocije.
U glazbenom dijelu još je sudjelovale Tara Knežević i njena prijateljica svaka s po tri skladbe za violinu uz pratnju na klaviru. 
u pjesničkom dijelu su sudjelovali osim samog autora i Ivan Picer, Zdenka Čavić, Ana Jakopanec, Marija Hegedušić i Josip Petrlić Pjer.

Poetsko- glazbena večer opravdala je očekivanja uz jedan mini bonus druženja poslije službenog dijela.

Poplun od dežđa

Z beloga cvetja Jezuš luče,

vu črnomu kmica spi.

Najlepše farbe  duša puče,

gda vu nju anđel gledi.

Jempot bi štel vilenjak biti

kaj bi se v lipu oblekel,

v srčeko žene kušlece  skriti

kaj bi vse duše natepel.

Koj pot  bi nebu farbe zmešal,

vetru vusnice kušnol.

Šume bi v jutro z slapom opral,

z domaje kmico spuknol.

V Podravino bi fteknol najlepše rože,

sakoj dal poplun od dežđa,

al z ove kože nemrem vun,

kak god mi se duša sceđa.

Vincekova humka

Znad Podravsko-bilogorskoga opčutka

nebeska čkomina fticama ofira.

Na Dogom brdo je Vincekova humka,

f koji veter suvo listje prebira.

Tu štiglič v jutro z kukovačom šepče

a košute vu velki travi spijo.

Bukovo listje mam vrganje potrepče

gda im se kape zmed listja zbudijo.

I čim je štiglič sončece pozdravil

mam ga miris šumskih jagoda fkanil.

Z fučkalkom je spuknol sozico z breze.

Pilipar siple pelod čmeli v lice

pokraj nebesko plave potočnice.

Vincekova humka, imaš lepe steze.