25 godina GORJANSKOG ĐURĐEVA

Danas od jutra smo se vu Križevcima, a naročito vu Gornjem gradu svi zgledavali i čudili se spošteno klimajući glavama. Bojali smo se kaj bude to danas, sigurno ne bu nekaj dobro jer je tu pri nama na Đurđevo sjalo sunce. To je nemoguće, govorili su svi, ali su neki iapk ostavili tračak nade prokomentiravši zagonetno da do večer još sega more biti. 

I bilo je sega, ali ne kaj se tiče vremena.

Na ovom jubilarnom dvadeset i petom  druženju pod gorjanskom lipom skupilo se fajn puno sveta i izvođača tak da je celi Gornji grad bil rascvetal ne samo od boja probuđene prirode već i od boja mladosti, radosti, glazbe, recitala i predivnih nošnji. Sve je bilo u znaku ljubavi spram svoje domaće reči i običaja.

Još su tu neki mirisi i okusi harali, ali su oni došli na red tek poslije službenog programa kao kruna dobre organizacije ovog Đurđeva pod lipom. 

Glavnu reč domaćina, na pozornici je imal ni manje ni više nego spoznati domaći cajtungspisatel Ottone Novosel - Franc, a na samom početku sa malim povijesnim uvodom u ovo druženje mu je pomogla i glavna oragnizatorica, predsjednica Gornjogradskog dobrotvornog i kuturnog društva Lipa, Branka Gold. Gradonačelnik grada Križevaca Branko Hrg je službeno to sve otprl i od tada pa na dalje dobra reč, ugodna pjesma i  rasplesane noge su gospodarile pozornicom i svako malo izmaljivale pljesak od prezadovoljne i morem reči, mnogobrojne publike. Gornji grad je pak dobil važnost i pozornost kakvu i zaslužuje. 

Moja največa i jedina zamjerka ovom druženju je to kaj smo na kraju, nakon tri i pol vure guštanja, moral iti doma. Žena me je zvala.

Još sam zaboravil dodati da mi je ovogodišnja svčena povorka, koju smo hodali od vatrogasnog doma do same lipe, bila precukrena. Povorka s izvođačima laganini po zatvorenoj cesti, a roditelji, prijatelji, kumovi i gosti po pločniku s jedne i druge strane ceste. Ko s neke razglednice

U programu su sudjelovali: KUD Križevci, KUD Prigorec, KUD Prigorje, KUD Perigorsko srce, Žesnki pjevački sastav KUD-a Tomislav, Potkalnički plemenitaši, Dramska družina KUD-a Kalnik, Križevačke mažretkinje, Gradski puhački orkestar -Križevci, Križevačka djevojačka straža, Zbor umirovljenika - Križevci, OŠ Vladimir Nazor, OŠ Ljudevit Modec, Odred izviđača i Križevački motoristi.

Nema mi druge nego čestitati i zahvaliti organizatoru na ogromnom i izvrsno odrađenom poslu , ali i svim izvođačima što su se odazvali te zdušno i punih srca u ovom programu sudjelovali. 

Gorjanska lipa

Đurđevo pod  Gornjogranskom lipom,

tom našom lipom, kaj su je naši Gorjanci zdavna tu posadili...

Kaj su se pod njom više od sto let zguštom sladili

navade svoje furt i sponosom slavili

samo se najbolšem pajdaštvu klanjali.

Lipa je bilo mesto gde je srce teško disalo

gde se poštenje trdim žuljima pokazivalo,

gde je izgovorena reč bila vekša od zakona

gde je pravi sused  bil vrednovan odmah ispod Boga.

Lipa je gledela i sprovode i svatove

i odlaske svojih pesjakov vu razne ratove.

gledela je i kak mala deca vu muže zrastaju

i kak dečki s curama zvrkasto flertuju.

I kak ti isti muži zletima vu dedie s škralkima postaju

i svoje vnuke, tak radosno, njoj pod krošnju peljaju.

Vidla je lipa i one koji su se z vojni  promijenjeni vračali

i se jedno bi prvo pod nju svračali

Grlili bi ljubili njeno drevo i svoje zabrinute majke i žene,

slanim suzama pripadnosti natopili bi joj korjenje,

udisali je punim plučima,

a nekima je kao zadnja slika

ostala baš ta Gorjanska stara lipa

kao nekaj najvažnešeg domačega vu očima.

Nema više one stare lipe

na njenim korjenjima mlada je lipa zrasla ,

isto lice, iste želje, isto srce,

isti pogled koji  govori

da svatko treba svoje da poštuje,  ljubi i voli,

a ona bu zanavek baš tu med svojima,

da svoj Gornji grad vu zeleno oboji.

PjerJP