PRTI VU BELOME SNEGU
Zima
vu klancu Šokot
vabi pogled
vleče k' sebi
nudi da ju zemem
odnesem
da ju pamtim baš ovakvu
smrznutu
nacifranu snegom,
ledom
sigami
prti vu belome snegu
moji su koraci
slap diše
globoče
juriša
med zrušenim granama
kamenjem
špinči se lepotom
i ni ga sram
kaj tak lepo vušima godi
prti vu belome snegu
moji su koraci
priđem mu bliže
dotaknem mu hladnoću
stenjući
penjem se iznad
vu breg
pogledam dole
kroz granje
znam kaj hoću
da prti vu belom snegu
tu vu klancu Šokot
buju samo moji koraci
PjerJP
Nema komentara:
Objavi komentar