Darovani Soneti Vu Rukopisu

Ufff kak je bilo vruće,a već je bilo skoro predvečerje, kurilo je dobrih 33 vu hladu. Zoran Homen i ja u njegovoj pili oblečeni vu klimu furamo prema Koprivnici prema knjižnici Fran Galović. Raspoloženje i više nego dobro popraćeno ugodnom mjuzom s radija. Malo se spominamo o nama, malo o jučerašnjoj donacijskoj izložbi Sunčice Tuk i malo o našem večerašnjem razlogu putovanja, o pjesniku, književniku i slikaru Milanu Frčko.
Znamo da ne znamo preveč o Frčku, ali i ono kaj znamo je sasvim dosta da smo se još doma veselili ovom putu. I kaj da vam rečem, od prve smo našli Koprivnicu, parking, ali i knjižnicu.
Knjižnički prostor za programe dupke pun posjetitelja tak da bolje nemre niti biti pun i dost njih nas dva poznamo tak da nam je mam nekak postalo još lepše i ugodnije.

Počelo je!

Za stolom kao voditelj programa (domači rečeno moderator) je bil Marko Gregur i odmah se je hitil na glavnu temu ove večeri, pričal je s opuštenim divljenjem o Donaciji oko 70 sonata ručnom pisanih (rukopisa )Milana Frčka gradskoj knjižnici Fran Galović u Koprivnici. I dalje je krenulo s recitacijama i to i te kak dojmljivim Ivana Picera i samog autora Milana Frčka. O kvaliteti radova i značaju ove geste nam je stručno odpripovedal Mario Kolarić, a glazbeno nas je odzdigel od stolca Međimurec Mirko Švenda Žiga. Svi su dost pljeskali i bili zadovoljni viđenim tako da Zoran i ja također nismo mogli ostati imuni na to, pljeskali smo za trojicu.

Ova večer bu ostala sigurno zapisana kao jedna posebna večer za književnost gdje je rukopis, (soneti pisani rukom) opet dobil svojega sljedbenika i važnost.

 

Poslije programa druženje se je zdušno i vrlo prihvatljivo nastavilo vu pivnici i ispred nje.

Meni je ovo bilo posebna draga večer jer su tu došli i moji članovi Udruge KUPP Sanja Damjan, Ana Jakopanec, Ana Rajković, Stjepan Golubić i mada nismo imali cajta zajedno otići na piće bilo mi je drago da sam ih videl. I tu je bil još jedan moj osobni gušt, osim kaj sam srel dosta svojih prijatelja umjetnika, kaj sam upoznal i svoju Facebook frendicu Božicu Božinov.

I Zoran i ja smo se složili da nam je ovo bila ugodna večer i da je lepo biti na takvom programu gdje dojde tak puno ljudi.
Čestitamo Milanu i svima onima koji su sudjelovali oko realizacije ove ideje.

 

 

 

 

 

 Objavljen članak u Glasu Podravine